Jedan ciklus spavanja je sastavljen iz četiri faze i traje od 90 do 120 minuta. Snovi se javljaju u bilo kojoj od tih faza, ali oni koji se pamte su najčešće prisutni u poslednjem stadijumu spavanja (poznatom kao REM faza). To što se ljudi ne sećaju snova ne znači i da nisu sanjali.

Vrste snova

Dnevni- ispitivanja pokazuju da svi imamo tendenciju za dnevnim snom koji u proseku traje od 70 do 120 minuta u toku dana. Dnevni snovi su klasifikovani u stanje između spavanja i budnosti, a javljaju se tokom buđenja, kada mašti dopuštamo da nas vodi.

Lucidni- to su snovi tokom kojih shvatamo da je u pitanju samo san. "Čekaj, to je samo san", najčešće se budimo sa takvim uzvikom. Pojedini ljudi su kod sebe razvili veštinu da kada shvate da sanjaju, nastave dalje. Postaju aktivni učesnici sna, donose odluke i utiču na ishod sna pre buđenja.

Noćne more- to su uznemirujući snovi koji spavača bude uz osećaj straha i uzbuđenosti. Noćne more mogu biti odgovor na prvu životnu traumu ili neku traumatičnu situaciju. Oni spadaju pod kategoriju koja se zove posttraumatična stresna noćna mora. More se javljaju i kao odgovor na ignorisanje ili odbijanje prihvatanja svojevrsnih životnih situacija. Ispitivanja pokazuju da većina ljudi koji imaju kontinuirane noćne more, u porodici imaju slučajeve psihijatrijskih oboljenja, loše iskustvo sa drogama, da su nekada pokušali da izvrše samoubistvo ili loše međuljudske odnose. Noćne more su pokazatelj straha, koji treba prihvatiti i suočiti se sa njim. Kroz njih nam podsvest govori " Obrati pažnju!"

Snovi koji se vraćaju- ponavljaju se sa malim varijacijama na istu temu. Ovakvi snovi mogu da budu pozitivni, ali se najčešće radi o noćnim morama. Vraćaju se zato što neki konflikt "zaključan" u snu nije razrešen ili se ignoriše u realnosti. Kada pronađete rešenje problema, povratni snovi bi mogli da prestanu.

Isceliteljski- služe kao zdravstvena poruka čoveku koji ih sanja. Mogu da znače da spavač treba da ode kod doktora.

Proročanski- racionalna teorija koja objašnjava pojam proročanskih snova, to jest onih koji predviđaju budućnost, je da je naš sanjalački um sposoban da poveže informacije i zapažanja koja u realnosti ne možemo da razumemo ili ih previđamo. Drugim rečima, naša podsvest zna šta će se desiti pre nego što naša svest usvoji istu informaciju.

Epski- epski snovi su ogromni, komplikovani i opsežni. Njih je teško ignorisati. Detalja takvih snova se sećamo dugo, godinama čak, i to vrlo sveže i jasno. Epski snovi sadrže arhitipske simbole i izuzetno su bogati lepim detaljima.

15 kratkih teza o snovima:

1.Trećinu života čovek provede u spavanju

2.Tokom prosečnog života, ukupno oko šest godina sanjamo. Preračunato u dane, to je oko 2.100 dana u "paralelnom svetu".

3. Snovi postoje isto toliko dugo koliko i ljudska vrsta. U Rimskom carstvu snovi su predstavljani u Senatu, gde su se analizirali i interpretirali.

4. Svi sanjaju. To što se ne sećate snova, ne znači da ih nemate.

5. U proseku sanjamo oko sat, dva svake noći i u istom intervalu često imamo od četiri do sedam snova.

6. I slepi ljudi sanjaju. Da li će se vizuelne slike pojaviti u njihovim snovima zavisi od toga da li su rođeni sa hendikepom ili su oslepeli tokom života. Za snove nije presudno samo čulo vida, već i sluh, miris i dodir, pa slepi svoje snove zasnivaju na ovim čulima.

7. Pet minuta pošto se san okonča, pola njegovog sadržaja se zaboravi. Posle deset minuta zaboravi se 90 odsto.

8. Muškarci više sanjaju druge muškarce, dok žene podjednako sanjaju i žene i muškarce.

9. Ispitivanja su dokazala da su moždani talasi aktivniji dok sanjamo, nego kad smo budni.

10. Ljudi koje iz nekog razloga probude usred REM faze, mogu jasnije da sete svojih snova, nego oni koji su spavali do jutra.

11. Naučnici su otkrili da tokom sanjanja u REM fazi, muškarci imaju erekciju, a žene imaju povećano lučenje unutar vagine, i to sve bez obzira na to kakav je sadržaj sna. "Vlažni snovi" ne moraju da imaju veze sa seksualnim sadržajima.

12. Ljudi koji ostavljaju pušenje imaju duže i intenzivnije snove.

13. Deca nikada ne sanjaju sebe. U svojim snovima oni se ne pojavljuju sve dok ne napune tri ili četiri godine.

14. Ako hrčete, onda ne sanjate.

15. Noćne more su svojstvene deci, počinju oko treće godine i traju do sedme ili osme. 

U svakodnevnim, sitnim snovima, koji se odnose na uobicajene prilike, telepatska veza se ispoljava samo izmedju ljudi kojih se tice »ista« dnevna situacija i koji su medjusobno bliski. Npr. ukoliko zena vidi razresenje problema u snu koji sneva, tako da u njemu mora da ucestvuje i njen suprug, ona ce mu telepatskim putem »iskazati« sta treba da ucini i on ce upravo sanjati takvu situaciju – resenje. Ukoliko ujutro nakon budjenja, ispricaju jedno drugom sta su sanjali, iznenadice ih »veza – lanac« kojim su povezani i dok spavaju. Medjutim, njihova bliskost u snovima ne proizilazi samo kao rezultat uzajamne intimnosti i zajednickog zivota, vec i kao sposobnost psihe jednog bica, da odredjenom vrstom energije prenese svoje »poruke« drugom bicu.

Kada je rec o snovima koji bude, prepoznajemo ih po kriterijumu da li se u istom momentu probude oba snevaca. Npr. ako je jedna osoba u opasnosti, ona ce prirodno potraziti pomoc od osobe koja joj je bliska, u koju veruje da ce joj pomoci i njoj ce se »obratiti« u snu. To »obracanje«, kod druge osobe moze da izazove ili san u kome se isitice opasnost u kojoj se nalazi prva osoba koja je poslala poruku, ili da izazove samo budjenje. U oba slucaja se radi o telepatiji u snu. Ilustrovacemo primerom jednu situaciju ove vrste telepatske veze.
M.M. je jedne noci usnula dve zene i jednog muskarca kako je nagovaraju da sidje niz stepenice u podrum. Njoj se to nije dopalo i plasila se da sidje, jer je prepostavljala da je dole ceka neka smrtna opasnost. Ali, kako su njih troje uporno navaljivali (narocito zena koja se u snu prikazala kao stara) ona je pocela da silazi. Kada je stigla do polovine stepenica, zastala je, jer je ponovo osetila da je ocekuje velika opasnost. Onda je stvarno videla da je dole ocekuju neke »stravicne zveri«. U velikom strahu i panici nije znala sta da radi, osecala se besmopocno. Dole su je ocekivale zveri, a nazad i gore nije mogla da se vrati, zbog one tri osobe koje joj to nisu dozvoljavale. Iznenada »spas« je stigao – u budjenju. Ali, ona se nije probudila zbog sopstvenog straha, vec usled neke cudne buke koju je izazvalo bucno hrkanje njenog supruga koji je lezao pored nje. U psiholoskoj rekonstrukciji ove situacije, sta se zaista dogodilo?
U momentu velikog straha i panike M.M. je svoj san »uputila« svom suprugu, tako da je i on sanjao potpuno isti san (kako se naknadno utvrdilo), identican cak i do detalja. Shvativsi u kakvoj se opasnosti nalazi njegova supruga, znao je da mora da joj pomogne. Ali, na koji nacin kada i on spava? Jedino sto se dosetio, bilo je da je probudi glasnim hrkanjem, sto je i ucinio.
Zahvaljujuci telepatiji u snu, odnosno prenosu sadrzaja jednog upozoravajuceg sna sa jednog snevaca na drugog, M.M. je izbegla opasnost. Pri tome, ovaj san, kao san upozorenja, je naglasen i po tome sto ga je sanjala jos jedna osoba (suprug). Zatim, san je bio i prekognitivan, jer su se kasnije u realnosti stvari i dogadjaji odvijali, upravo onako kao sto je san predvideo. Mozda je i zbog toga bilo potrebno da se sadrzaj koji je jedna osoba videla u snu, prenese u san druge (i njoj bliske) osobe, kako bi zajedno bolje sagledali poruku sna.

U »krupnim snovima«, snevac se susrece sa psihickim sadrzajima sireg znacenja. Stoga, ovi snovi su veoma impresivni, bazirani na duhovnom iskustvu i iskazani su jezikom simbila u kategorijama kolektivnog (drustvenog) dozivljavanja. Obicno se izrazavaju kroz simbole prastarih slika i prevazilaze vremenske okvire. Buduci da po svojoj definiciji pripadaju kolektivnom nesvesnom, oni su po svojoj osnovi i telepatski. S tim, sto se u ovim slucajevima telepatska veza medju snevacima ne mora nalaziti iskljucivo izmedju bliskih (emotivno, rodjacki i sl.) osoba, vec i izmedju osoba koje su lisene neposredne veze, ali zato imaju neke druge, sustinske i bitne zajednicke crte. Takve osobe svoja velika (upozoravajuca, strasna, prorocka, bozanska ili druga dobra) predvidjanja buducnosti, vide u svojim snovima kroz slike bogate simbolima iz »bogate riznice proslosti«. I upravo te slike ce poneti i »utisnuti« u snove drugih snevaca.

Buduci da je svaki covek, kao jedinka i deo ukupnog covecanstva od praistorije do danas, on poseduje i zajednicke niti podsvesti tako da ih moze preneti drugima kada za to postoji potreba. Zato vise ljudi (onih koji se cak i ne poznaju) mogu da sanjaju »isti san«, koji je bitan za sve njih. Samo je pitanje: da li je ta telepatska nit potekla od jednog od njih, ili je ona stigla iz »daleke proslosti«.
Kada se coveku desavaju znacajni dogadjaji, oni se mogu odslikati u snu njegovih bliznjih, ma koliko oni bili daleko (prostorno) udaljeni ili neupuceni u situaciju. U stvari, desava se da dogadjaji telepatskim putem (vezom) dospevaju do njih, zato sto osoba kojoj se nesto izuzetno krupno dogadja ne moze a da ne misli na projekciju svega toga, ili na one koji zauzimaju vezno mesto u njenom zivotu.

Dakle, telepatija u san nekog snevaca dolazi ili iz necijeg podsvesnog bica (druge osobe), ili iz svesnog covekovog misljenja. U svakom slucaju, postoji telepatska veza koja stize iz svesnog ili nesvesnog dela necijeg bica ka drugom (ili drugima, grupi) snevacu.

Kako tumacite snove?